Oxyura leucocephala – Areal rasprostranjenja plavokljune patke se proteže od južnih obala Kaspijskog mora do Pakistana, prema severu duž reke Irtiš i odande nazad do delte Volge. Početkom XX veka još je bila prisutna na svim odgovarajućim staništima u južnim i srednjim delovima Evrope. Sredinom XX veka areal rasprostranjenja plavokljune patke je već bio razbijen, a brojnost je danas toliko opala da postoji opasnost da potpuno nestane iz evropske ornitofaune. U Karpatskom basenu se gnezdila u Mađarskoj, Rumuniji i na panonskim delovima nekadašnje Jugoslavije. Slano kopovo se prvi put pominje kao mesto gnežđenja plavokljune patke 1953. godine a njeno poslednje gnežđenje 1962. godine. Ptica se nakon toga viđala sporadično bez pokušaja gnežđenja, dok je poslednje posmatranje bilo 1984. godine. Na osnovu zapažanja i posmatranja u periodu kad su plavokljune patke boravile na Slanom kopovu, utvrđeno je da su se ptice pojavljivale samo onda kad je nivo vode bio dovoljno visok da bi plavio priobalnu trsku. Kako je poslednjih godina Poštino i Slano kopovo sve češće presušivalo, preduzete su aktivne mere u vidu regulacije vodnog režima za eventualni povratak ove vrste na Slano kopovo.

Grus grus – Najveće populacije ždralova se nalaze u Rusiji i Švedskoj. Sivi ždralovi redovno koriste plitku vodu Slanog kopova za noćni odmor tokom prolećne i jesenje seobe,a okolna obradiva polja i utrine za ishranu. Slano kopovo predstavlja područje gde se okuplja najveći broj ždralova u Srbiji i s toga ima izuzetno veliki značaj sa aspekta očuvanja gnezdilišne populacije sa severa ali i potencijalnog naseljavanja južnijih staništa gde se nekad ždral i gnezdio. Najveća koncetracija ždralova u jednom danu je 17 000. Ždralovi se karakterišu ustaljenim dnevnim ritmom. Naime, ptice samo prespavaju na Slanom kopovu, dok sa prvim zracima sunca odlaze na okolne njive, pašnjake i utrine gde se hrane.

Recurvirostra avosetta – sabljarka se gnezdi na samo nekoliko područja u Srbiji. Jedno od najznačajnijih gnezdilišta je upravo Slano Kopovo, sa 15 – 20 parova. Gnezda su smeštena na muljevitim i peskovitim sprudovima i obalama. Često se dešava da jaja budu popljavljena ili uništena od strane predatora. Karakteristično je sezonsko variranje brojnosti sa optimumom pri srednjem vodostaju. Tokom jesenje seobe, na Kopovu se okuplja do 300 – 400 jedinki, što predstavlja najveću brojnost ove vrste na našim prostorima. Glavne mere zaštite se ogledaju u sprečavanju propadanja gnezda, smanjenje uznemiravanja od strane ljudi, stoke i pasa tokom sezone gnežđenja.

Charadrius alexandrinus – morski žalar je ptica rasprostranjena u obalskom pojasu Sredozemnog i Crnog mora. Lokalno se gnezdi i unutar kopna u Španiji, Turskoj, Panonskom i Pontskom basenu. Zapaženo je da brojnost populacije opada duž celog areala. Morski žalar je značajna gnezdarica Slanog kopova sa aspekta nacionalne i međunarodne zaštite. Na osnovu ranijih procena, na Slanom kopovu se gnezdi 10 – 20 parova.

Follow